Рајица Марковић

РЕЧИ КО ПТИЦЕ СЛЕЋУ

Извиђачка претходница времена, по ветру, по сунцу, по киши
Виђено јавља главнини у топлом гнезду тренутка
Речи ко птице слећу по усијаном песку
Ако ти парају слух ти их прстом обриши
И плови безданом реком без обала и бистрог врутка.

Бити оно што јесмо и исто допустити другом
Не самеравати се са другим и горњати планини слични
Сви смо ми своји људи заувек непоновљиво лични
Сви деца смо истог Оца што бдије над овим кругом.


Рајица Марковић

---

www.poezijasustine.rs/vasa-poezija/rajica-markovic

---

ПУКНИ ПЕСМО

Кад салијем слово у олово
Пукни песмо па заглуши уши
У муку сам болове болово
Пукни моћна противника сруши.

Пуцњем Духа радост ми објави
Јер разјазих воду у слободу
Пуцај моћна моћ победе слави
Тобом сретох лавића у ходу.

Пукни песмо радошћу надошлом
Са тршћаком нек трепере кости
Царуј силна над тужњавом прошлом
Тобом нађох уљаник радости.


Рајица Марковић

---

Рајица Марковић - Поезија суштине

---

ВОЛЕЋУ ДАНАС

Волећу данас, ко и сваког Божјег дана
Утканог у три стотине шездесет петодневу
Огњеним срцем над кругом меридијана
Пламеном љубави Божје горећу далек гневу.

Горећу срцем, обезглављен падати нећу
На колена пред идолом умилног женског лика
Јер ми се разборитост родила у распећу
Па су ми срце и ум у власти Праведника.

Ко представши мени кроз векове дуге
Радно и трудно, знојно и хајдучки
За тебе земљо и за тебе доме

Волећу вечношћу вазнет изнад туге
Новотарци док старину мучки ломе
И један дан воле, ja пламтим у вечноме.


Рајица Марковић

---

www.poezijasustine.rs/vasa-poezija/rajica-markovic

ТАЈНА


Твоја коса густа крваво црвена
Од трећине звезда укосница сјајна
На извору очног живца умивена
Над смртнима владаш, име ти је тајна.

Свила и порфира из црвеног вира
Лепоте ти силу до облака дижу
Клечећи пред тобом не стиче се мира
Спутани у теби великаши гмижу.

Виности је твоје пород земни дело
Сви те вини славе твојим вином страсним
Лађари, крмари, цари над пепелом
Запаљеним вриском у сатима касним.

КАД КАЖЕМО ДОБАР ДАН


Кријемо мисли као змија ноге
Оно што нам је на лицу није нам на срцу
У нељуде сатерани називамо се људима
Заменисмо Бога јелом и оделом
Истина нам малко на лаж заудара
Правда нам је окрвављена, до лаката само
Премами нас сутра па га поједосмо данас
Ил гоњени ил нас гоне, терачи ил терани
Слободе су нам обавезне као и ропство
Затискујемо уши пред истином
Па их на тенане чешемо лажима
Спори на давање брзи на грабеж
Увежбано говоримо оно што не мислимо
Вагамо поштено ал нам вага лаже
Хвалимо мртве које проклињасмо живе
Кад кажемо добар дан пожелимо лаку ноћ
Јаки смо онолико колико смо бројни
Памет нам је заједничка глупост појединачна.

ПРОЛАЗНА КАЗНА


Не прихватиш ли да пређеш у табор глобаџија
Знај да је скупо остати веран сиротињи раји
Али, како је то на првом месту верност себи,
Остани веран и слушај како ће ти
Кроз првог роба коме раскују ланце
И у глобаџијску службу уведу
Захвалити невера.

Кад дође да те по општем разрезу глоби
И кад се позом пуњеног фазана
Буде шепурио
Тамо где теби част није допустила,
Не урачунавај му у зло.
Опрости му недораслу надменост
И лако уживљавање у улогу глобаџије
Ти си у ланцима а он слободан
Или му се бар тако привиђа.

И твоје робовање и његово аговење
Пролазно је као синоћна киша и прошлонедељни снег
Зато се наоружај стрпљењен, најбољим оружјем роба
И мушки издржи наметнуту невољу.
Није она игра случаја, како то лакоумник глобаџија мисли
Она је пролазна казна Праведног Судије
За недостојна дела људске невере и кварежи,
И искушење људске савести и слабости.

Ако си остао веран савести и не подлего слабости
Ако си тврдо веровао и ниси прешао на страну неверничке глобе
Веруј да си ту својом заслугом
Као што је твој глобаџија ту својом жељом
Веруј да ће те Праведни Судија после досуђеног ти страдања
Ослободити, недостојна дела опростити
А твог глобаџију поставити на твоје место.

СВЕОРУЖЈЕМ БОЖЈИМ


Штитом вере свете и божанске речи
Одбијај од себе налет противника
Под оклопом правде стреле зла препречи
У јуриш потеци срцем праведника

Изгарај у светој ватри победника
Која не спаљује очишћене целе
Мач Духа потежи за част мученика
Па сакрушуј моћно све ђавоље стреле.

Појасом истине распојасај лажи
Језичина пустих, пуштених по своме
Јеванђељем мира немире ублажи
Свеоружјем Божјим служи Васкрсломе.

ЖИВОТ ТЕЧЕ УЛИЦАМА


Живот тече улицама а сан књишким страницама
Ал ко рећи ову тајну библиотечким званицама
Залутао мољац књишки па све кружи књишким кругом
Док реални живот прође поред њега, оде другом.

Књига књигу не написа, само живот књиге пише
И то живот суров, прави ког и писци оставише
Живот што се не покори беживотној земној чами
Светлошћу небеском пише и пркоси дневној тами.

Писање је судар света и човека духоносног
Поробљеног и свезаног и слободног и поносног
Удварача писца хоће читалачког збора клика
А ко камен одбацује самосвојног победника.

Песма хоће победника над очајем малоднева
Над пролазним заносима о којима мноштво пева
Песма хоће преображај палог света и песника
Зато водом живом кључа бесконачног источника.

ЈА НЕМОЋНИ И ЈОШ УВЕК ЖИВ


Вољом моћника сахрањен
Ја, немоћни и још увек жив
Додуше, не баш у првој цвасти
Обећавам, земљом нахрањен
Да нећу да гребем из укованог сандука
Да ћу у лицу бити жут, ил' сив
Ил' како већ нареде надлежне власти
Што ме земљом засу баш њихова рука.

Обећавам, такође,
Да нећу ничим нарушити урлик пука
Ни уснулу савест пресретати ноћу
Мртав бићу како већ нареде вође
Што ме земљом засу баш њихова рука
За њихово добро мртав бити хоћу.

Одричем се жеље, и ево не желим
Да у ноћ младине кад се тару жеље
Огрнутим духом под чаршавом белим
Из гроба изађем на сусрет недеље
Притегнућу гроб да не пукне брука
Оних што ме засу баш њихова рука
Земљом што притиска до гушења крика
Сачуваћу миром сан тих праведника.

ДУХОВНИ САБОР


Даљине имају власт над просторним заробљеницима
Над заробљеницима времена време
Ослобођење од свих граница изненада се деси
Кула времена у прах се распе а просторна међа пукне
Да се духови слободе саберу.

Духови се деле на добре и зле, на истините и лажне
Праведне и неправедне, слободне и свезане
Између ове две групе стоји ваздушни зид
Изнад овог зида сви се језици сливају у један, језик љубави
Испод влада неразумни гнев и шкргут зуба.

У сваком од нас ваздушни зид држи вечну границу
Истоветно као што је држи у свету око нас
Свако од нас слободном вољом бира где ће
Нико не може и тамо и овамо, мало горе мало доле
Али коме ово данас говорити, коме чулу и којим језиком.

ПРИНОС ИСПОВЕСТИ


Младост ми је злочин била
Старост казна строга
Младићка ме слуде сила
Па прогневих Бога.

Младост бујна, сила кипи
У природној грешној моћи
По безумљу жеља сипи
Ко кад киши по поноћи

Демон блуда и пијанства
Гонио ме преко брда
Од изгнанства до изгнанства
Бунтовна и грехом луда.

Волех лудо, наопако
Ватром црном разгореван
А мрзео баш опако
Па мрзитељ бејах реван.

Ватром лудом препотопском
Свим чулима грех славио
Бунтовао душом ропском
Грешне руке крвавио.

У безумље кад ми кану
Божје росе чиста свест
Грех оставих и кафану
Да послушам Благу вест.

Из греховних умирања
Он ме диже кроз савест
Да на олтар покајања
Принесем му исповест.

Кајањем ми песме дишу
И не жуде славе сјај
Нек за славу други пишу
Ја пишем за опроштај.

Ова гроза није поза
Песника што себе пише
Баук греха што ме сроза
Још у мени смрадом дише.

Грех остављам Бога срећем
Младенца у старца примам
Победника над распећем
У којему опрост имам.

Нит почиње нит пролази
Живот с нама ни ми с њиме
Син стопама оца гази
Породично носи име.

Крстоноше од рођења
Презимена Крст вучемо
За спас нових поколења
Ил њим лозу дотучемо.

КАД ОН СИЂЕ


Кад Он сиђе у глобално село
Да нареди бербу винограда
Изаћиће дело на видело
И човека и људскога гада.

Кад Он сиђе у глобално село
Да пшеницу од кукоља дели
У тренућу поцрнеће бело
И у трен ће црно да побели.

Кад Он сиђе у глобално село
Да Каину братску крв заиште
Закукаће све песмом понело
Срушиће се светско позориште.

Кад Он сиђе да по правди суди
Ватром вере земљу да испита
Дал ће веру пронаћи у људи
Ил неверни савез каинита.

НЕДЕЉА ЉУБАВИ


Беше то у једној балканској крчми на друму
Пре но што Загреб по стоти пут постаде Еуропа
Укрстише ми се возови у момачки разроком уму
Рушећи устаљени ред вожње окошталог менталног склопа.

Ти млада, ја млад и луд а једно другом кротки
Огледала око нас, твој лик око мене свуда,
Пијан од тебе потражио сам спас у вотки
Ал спаса ниоткуда,
И последњи дамар ватра ми љубавна проже
Два изгубљена странца приљубљена у средишту чуда
Па завапих, заустави време Боже.

Али време, по старој навици текло, на катедрали испуњавало уру
А ја, радио све да нам се умноже очарани дани и сати
Водио те да реазгледамо тисућлетну културу
Што би рекла наша браћа по ножу, Хрвати.

Бејах ко никад пажљив и фин
Ја чије су ноћи биле сирови пир а сви дани губави
Не беше фебруар ни њихов свети Валентин
А ми у сред Загреба прослависмо недељу љубави.

СРЕТАЊЕ ГРЕШНИКА


Кад у себи нађох све грешнике худе
Свим гресима земним умрљаног лика
Тад спознах и живот и све грешне људе
И једног јединог Сина Праведника.

Сретањем грешника ја и Бога примих
Да тајанством светли у срдачном храму
Па главу приклоних и руке поднимих
Да светлост разгарам и одгоним таму.

Он за мене умре на крсту распећем
Носећи свој крст ја ћу за Њим ићи
Пред Њим ћу на Цвети пут посути цвећем
У Царство Духова за Њим ћу отићи.

Рођење и смрт, две супротне стране
Истих двери рајских чедних као млечност
Кроз једну се вечност снизује у дане
А кроз другу дани узносе у вечност.

Колико је пута рајски дар од Бога
Грехом раскопаван до дна пакла сведен
Рукама грешника и шапатом злога
Род људски на земљи до конца доведен.

Колико је пута Бог обнављ'о лице
Испод само њему знаног вела тајне
Грехом упрљане земаљске блуднице
У лик јој улив'о невиности сјајне.

ПЕШЧАНИК ЦУРИ


Времену лажи пешчаник цури
Мерице пуцају духом слободе
Устаје кљасти, сиромах жури
Ношени извором живе воде.

Трговци! бацајте мерице лажне
У бег пред бичем трком из храма
Долазе слаби да посраме снажне
Да живот потече улицама

Самртним грчем стегнутих руку
Редова првих фарисеји
Столице стежу, кроз јао и куку
Народног стада а стадо блеји.

Вихор с небеса земљу походи
Пале да дигне моћне да скруши
Бог се човеком кроз Дјеву роди
Да спас донесе покајној души

Домаћин куће на гозбу зове
У свету моћних неважне мале
Скрушене кћери и синове
Чија се срца љубављу пале

Ево га старо за ново мења
Десницом својом учини силу
Творац и цар сваког створења
Пре века чуван у Очевом крилу

Охоле разби у мислима срца
Владаре с престола у прах да свали
Да Истине пожар јачи од сунца
Радост донесе нишчим и малим.

Добрима гладне храни до сита
Богате празне пушта у студ
Он што све зна а ништа не пита
Он Љубав, Милост, и Страшни Суд.

ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ


Док купујеш злато у огњу искушења жежено,
Тужних очију гледаш како се о камен спотицања
Спотичу они што Ти потпаљују огањ под табанима.
Ти богаташ који ништа немаш,
Ти сиромах који друге обогаћујеш.
Самилостиво јечиш док се о стену саблазни
Саблажњени саблазњивачи у ништа разбијају.
Милост слави победу над судом,
Скрушеним, готово плачним гласом
Изговараш њима који у камен затворише срце.
Векови пролазе а Ти остајеш, увек исти
Да сведочиш истину коју њих све мање хоће.

ПЕСМА БЛАГОДАРНА


Благодарим Богу кроз Исуса Христа
За хлеб и одело и заштиту свету
Благодарим Теби Девице пречиста
Што нам Бога роди у светом детету.

Благодарим Оцу Кроз Сина Господа
На речи живота свете, слатке хране
Благодарим Теби реко живе воде
Што ме укрепљујеш кроз пустињске дане.

Благодарим Теби Сине живог Бога
Што оружје Божје од мене начини
Што ми учиш руке боју против злога
Ево, руке пружам, Ти силу учини.

ДАНИ ЋЕ ТИ БИТИ РАМ


Ако хоћеш врлински
Засметаћеш пуку
Ако волиш истински
Пољубићеш муку.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако кренеш искрено
Узбунићеш кварне
Ако мислиш виспрено
Глуп ће да те џарне.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако време користиш
Трошаџији сметаш
Ил да с њиме време листиш
Ил да га здеветаш.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

СВЕТИ САВА


Цркву србску сазидао
Богом душе извидао
Небом земне освештао
Завет вечни завештао.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Вечитом нас научио
Од времног нас одлучио
Часним Крстом прекрстио
Христом грехе отпустио.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Светом књигом просветио
Тајни Божјој посветио
Небом земљу проходио
Род на небо узводио.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Постио се злопатио
Србље Богом печатио
Крст иконе целивао
Земне Духом умивао.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Кад се с Христом целивао
Са неба нас дозивао
И дозиво и дозива
СветоСавска срца жива.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Да наслеђе сачувамо
Да за душе тело дамо
Да будемо свој у своме
Пролазни у Вечитоме
И Вечни у пролазноме .

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава.

СЛОБОДА ИЗБОРА


С ким си онакав си, кад си сам никакав си.
Чланство у удружењу палих и покварених
Обећава ти изузеће од мрења у самоћи.

Слобода избора припада теби.

Утопити се у лажљивом мору
И умирати у бесмисленом кружењу празним данима
Кроз празне речи, празним срцем,

Или се усудити подићи главу
И изнети своје ја на висину човека.

Изговориш ли реч истине пљунуо си у лажљиво море
Учинио себе непријатељем буре.

Носиш ли Победника у срцу
Пред Њим у теби бура ће као умиљато псето зашенити и пред тобом
Тако да ћеш у миру гледати осеку мора које ти плића до чланака.

СТАКЛЕНО ЗВОНО


Простор омагљен илузијом затворен
Кроз који се путује из слике у слику
Из слике прве у којој си створен
До слике последње у новчанику.

Стајаћа прљава бара времена
Телеса мртваца без речи плутају
Без искре, без жара, без чела и темена
Жабокречину у самртном ропцу гутају.

Звоно стаклено испод звоника
Простору без даха не квари тишину
У месту летећи без птичјег крика
Стрвинар уморен надлеће стрвину.

Господе Христе помилуј и спаси
Са звоника живих срца се огласи
И распи у срчу зид стакленог звона
Ко некад зидове древног Јерихона.

НЕВОЉНИ ПУТНИЧЕ


Невољни путниче кроз себе и свет
С оловом у крви ти створен за лет
Из себе не можеш, свет из себе неће
Из себе у себе путуј кроз распеће.

С оловом у крви ти створен за лет
Олово растопи и расплети сплет
Корак што ти свеза пре часа рођења
Умиј се од греха прошлих поколења.

Из себе не можеш, свет из себе неће
Он ти душу тражи за мрвице среће
Дарове му презри па с Христом пострадај
Ка Голготи ступај храбро и не падај.

Из себе у себе путуј кроз распеће
Избор Божји злоби светској одолеће
Христос врата неба а кључ васкрсење
Слободан узлети у ток васељене.

ЧУВАЈ СЕ


Чувај се слободе побеђеног роба
Она има очњаке зверског чопора
Лавеж паса и смех хијене.

Чувај се ноћи црних шума
Кад из подземних јазбина
У ноћни лов крену звери без разума.

Чувај се таме са очима звера
И црне псине свезаног сатане
Што усамљен цвили а чопором режи
Чувај се, ал, никад од њега не бежи.

ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ


На точковима децембра снег и лед
Ко со и жуч у јесењи мед
Капљу у крв све студ, по студ
Бежати ил остати и с ким и куд.

Дезертер са животног бојишта песник бити не може
Ратника победиоца песма љуби а не губи
Јер ко да погуби њега кога благодат Божија проже.

Зато ја не пишем епитаф него песму живота
Ако ми је писано да трагично страдам
Нек то буде од туђе руке и мисли
А не од рођене моје
Којом ћу уз благодат Божију увек да владам
И побеђујем песничке неспокоје.

Ја призивам Живот а смрт остављам другом
И не дозвољавам кругу да се поиграва мноме
Него се ја поигравам кругом.

Кад Бог и ђаво промене место
Бог у стомак сиђе да телом загосподари
срце постане ђавољи престо пред којим дрхте дамари.

Тад дамари дрхте пред сваким шушњем и шушом
Па се човек удаљи од људи и срце окружи тмушом.
У страху очи порасту до нестварних граница
Живот постане непријатељ а смрт излаз једини из побрканих књишких страница.

Док сам до своје четрдесете зелено воће брао
Млади старци смрзнуше срце и ум, и своје реуматичне кости,
Омрзнуше човека, земљу и свет
Чак и матични факултет
Који им је из непресушног извора своје учености
Ово сажвакано знање дао.

Сазнаше од леда а не од жара
А лед од њих сакри што знала је истина стара
Да једину сигурну заштиту од умног удара на гори кушања благодат даје а не школа
Кад ум прсне ко ускршње јаје Бог једини спасти може од ђавола
Само радост Божја тугу ђавољу победити може и узнети изнад бола
Ја лично, не признајем безличног убицу скривеног иза имена бол и туга
Ја, навек, једино признајем личног Бога Господа, брата и друга.

Песник без разбојничког стажа
Не може искрени песник бити него песник лажа.

Покајање разбојника рађа искреног песника
Да се лати мача духа и речи
Да себе и друге подиже и лечи.

Оном ко је вазда уз матицу пливо
Том благодат слова поређа у штиво
Ко времену зверском длаку не поглади
Том покрети душе вечно буду млади.

Верујем да ћу умрети стар и сит живота
Окружен чопором своје радосне деце
По вери нека ми буде, по Речи Сина Саваота
Док спокојан призивам Анђеле и Свеце.

ИЗВАН ГРАДА ИЗВАН АРЕНЕ


Син Божији пострада изван града
Изван арене и Спартак паде
Тамо где лаж и немилост влада
Дух телу послушање крви даде.

Борбом до крви Духа са прахом
Крсно мач сева неред разгађа
Док руља шени смехом и страхом
Слобода синове вечности рађа.

Из тамнице мемљиве злобног владара
Христов Дух свезаног изводи роба
Поји га светлошћу Божанског жара
Да буде варница гнусног недоба.

Кад време зашло у Божје наличје
Гладијаторима храни зверове бесне
Кад ланци прекрате путиће птичје
Крстом и мачем лик Христа бљесне.