ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemLatest imagesTražiRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Стеван Раичковић Icon_minitimePon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Стеван Раичковић Icon_minitimeSre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Стеван Раичковић Icon_minitimeSub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Стеван Раичковић Icon_minitimeSub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Стеван Раичковић Icon_minitimeSre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Стеван Раичковић Icon_minitimeSre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Стеван Раичковић Icon_minitimeUto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Стеван Раичковић Icon_minitimeUto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Стеван Раичковић Icon_minitimePon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Mart 2024
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


 

 Стеван Раичковић

Ići dole 
2 posters
AutorPoruka
Cica Lisica

Cica Lisica


Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 46

Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitimeČet 21 Mar 2013 - 20:14

КРУГ НЕЖНОСТИ

Деси се, као жив, да ме посматра неки цвет
И да је ваздух топао и као један поглед плав
И онда зажелим: да прођем отворен кроз свет
И да свему принесем поздрав.

Из ове љубави што носим, непрекидно,
И обнављам у телу од рођења –
За један људски осмех, за једно цвеће жуто,
За један дубоки мир камења.

Тад ми се тек учини да је зло пролазно
Па помислим: да има доброг у свему,
Да је без њега промашено све, и празно –
По један пуки облик, само, у простору голему.

Очи су тад лепе – јер воле и продиру
Видовито до свега чега се такну, окрзну;
У њих, из света, као у два мора увиру
Све доброте, до краја, до звезда што мрзну.

И ја који сам дотад бивао тих и скроман
(К'о што су многи у овом простору гости)
У својој тишини израстам огроман
У један круг добра, један круг нежности

И тако стојим. У свему. И овде и – около.
И дубоко осећам да сам рођен за добро.
Па иако ме трње кроз живот често боло
Све праштам за овај цвет што сам га случајно обро.
Nazad na vrh Ići dole
Cica Lisica

Cica Lisica


Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 46

Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Re: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitimeČet 21 Mar 2013 - 20:16

ЧУВАРИ

Ти који луташ од једног немог зида
До другог зида који исто тако ћути:
Уђи у моју собу, нека те трава извида,
Та верна видарица која већ почиње да жути.

Уђи у моју собу и седи на обли камен
Тај непреварени престо на ком сам дуго владао,
Има на њему места за многи горки пламен,
Покуцај тихо: две птице, два једина чувара отвориће ти радо.

Поделићемо лепо једини хлеб тишине,
Под мојим кровом од лишћа ломи се најправедније,
Овде је једино злато: кад се грана одшкрине
У топло жуто сунце које се наискап пије.

Ти који луташ, ти имаш исте очи, сасвим исте
Као и стабло крај којег прођеш сто пута.
Ја знам сва стабла висока и њихове очи чисте
И знам твој поглед од лишћа зелена, твој поглед од лишћа жута.

У мојој соби је место за очи и најтужније.
У мојој соби је ведро ако је небо плаво или бело.
Над њом се само понекад, у јесен, застава од ветра вије.
Са златном звездом од лишћа што је свело.

Ти који луташ уђи у моју собу.
Прођи кроз пусти ходник и покуцај на врата.
Истина, у њој је понекад мукло као у гробу:
Од страшног гласа тишине, од сјаја црног злата.
Nazad na vrh Ići dole
Cica Lisica

Cica Lisica


Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 46

Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Re: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitimeČet 21 Mar 2013 - 20:18

ОТВОРИ У НОЋ ВРАТА

Отвори у ноћ врата нека се склони дрвеће
Нека у празне вазе уђе из таме цвеће

Отвори у ноћ врата на брду неко чека
Да каже болне речи у живи слух човека

Отвори у ноћ врата и зидове поломи
Горки свет један из таме чека да се удоми
Nazad na vrh Ići dole
Cica Lisica

Cica Lisica


Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 46

Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Re: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitimeČet 21 Mar 2013 - 20:20

УМОРНА ПЕСМА

Где неста страх пред светом ту и песма преста.
И гле: стојим сада - дрво, са обраним плодом.
Мре у зглобу воља да се макнем с места.
Шта да радим с руком и у њој са слободом?

Заточени: ора је - прхните из тела!
Не лече песме никог (творце своје трују):
Гле песника у мраку усред дана бела
Где му гавранови кришом мозак кљују.

Песме - исказане из грла да их чује
Велико уво света - ево натраг хује.
Зар је ту јужни крај и једино им жало?

Близу је празнина и руб се приближује:
Речи ове песме издржите још мало
Док вас смрт ил ћутња скора не римује.
Nazad na vrh Ići dole
poetry
Admin
poetry


Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 64

Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Re: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitimeNed 24 Mar 2013 - 12:48

О ДАЈ МИ

О дај ми успаванку од слапа
У будни сан што обара
И свет непознати отвара
Као раширена мапа.

Јер да постоје речи, то мора,
Из звука кад вода капа -
Кад већ постоји стас слапа
И капа света, слап бора.

Од давна ли то слух издваја
Шум спор - кад кап на кап пада
Ко прастар часовник ван града

Што време у себи раздваја.
Ако за реч већ нема спаса
О дај ми бар успаванку без гласа.

Стеван Раичковић

Nazad na vrh Ići dole
http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
poetry


Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 64

Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Re: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitimeNed 24 Mar 2013 - 12:52

БУКЕТ

Каранфил, црвенкаст као стид,
Отвара слатку латицу сећања.
Од белог јоргована боли ме вид,
Од плавог - рука скоро сања

Да су јој прсти постали цвет
Па тужно и весело миришу
Крај руже која је скупила свет
И крв и тајну и усне које сишу

Са друге усне смех и смрт.
О најлепше се липа смеје -
У самом ваздуху као густ врт.

Под очима трава мирно веје.
Жута се лала у њој злати
И клати и тако теку сати.

Стеван Раичковић

Nazad na vrh Ići dole
http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content





Стеван Раичковић Empty
PočaljiNaslov: Re: Стеван Раичковић   Стеван Раичковић Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Стеван Раичковић
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Друштво мртвих песника-
Skoči na: