Добриша Цесарић

ЈЕСЕН

---

Она је ту. У тузи кише
По пољанама тихо хода,
И куда стиже у вис диже
Усплахирена јата рода.

Полако пење се у брда,
А куда прође, њезин пут
Од отпалог је лишћа жут.
И у дол њиме иду крда.

У језеро унесе немир,
И не видиш му више дна,
А медвјед, кога путем сретне,
Одједном зажели се сна.

А када ливадама дуне
Њен вјетар, узбуне се травке.
У стрништима тужно шушти:
То поља слуте снијег и чавке.

На цести увели се лист
У чуду диго: гле, ја скачем!
А човјек који хода друмом
Загрнуо се огртачем.

Добриша Цесарић

---

МА КАКО УЗДИГЛО СЕ СРЦЕ

---

Ма како уздигло се срце,
Клонути мора, мора пасти.
Судбино, прије но ми клоне,
О дај му још једанпут цвасти!

Још једном опиј га и дигни
Милином једне младе жене,
Још једне заљубљене очи
За ове очи занесене.

Кад већ се мора у том срцу
Угасит младост, а за вазда,
Са својим благом, слично шкрцу
Нек не умре, већ нек се разда!

Још неколико јасних дана,
Да цијелог себе у њих згуснем,
И грлећи се, љубећи се
Остатак младости да уснем.

Добриша Цесарић

---

СРЦЕ

---

I
Непрекинути ланац срцā води
Од нашег срца у давну давнину.
Чујеш ли грохот? То твојој слободи
Смију се пређи нестали у тмину.

Њихове страсти, успаване чежње,
Неиспуњене и заборављене,
Буде се снова у нашем срцу,
Свјеже, ко дугим сном опорављене.

О, има туга чуваних у крви,
Које вријеме не ништи, већ јача –
I наједанпут нађемо се тако
У грчу једног исконскога плача!

Да л' нам се очи муте, или кријесе,
Ми смо ко лишће које вјетар тресе.
Откуда дува? Са гора ил с мора? –
То лишће не зна, тек трести се мора.

II
Гле мојих срца у бескрајном низу!
Бију и бдију, своје тајне крију,
Љубе и мрзе, умиру и гњију –
Тâ стара срца како су ми близу!

Ходочасници с молитвом ко суза,
Што по том свијету лутасте ко странци,
Бекрије, лоле – гамад моје крви –
I сви ви други – сви сте моји ланци!

I кад ми ријечи миришу ко тамјан,
Оне су стигле некуд издалека,
I кад ми клетва нагрне на уста,
Она је неке давне клетве јека!

О срце моје! Да ли мржњом гориш,
Iл чежњом јецаш, ил заносом сијаш –
Ти свуда вучеш ланац својих пређа,
I ти си само искусни робијаш!

Добриша Цесарић

---