ОВЕ НОЋИ
Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Написати, на примјер: “Ноћ је пуна звијезда,
Трепере модре звијезде у даљини".
Ноћни вјетар кружи небом и пјева.
Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Волио сам је а каткад је и она мене вољела.
У ноћима као ова, држао бих је у свом наручју.
Љубио сам је, колико пута, под бескрајним небом.
Вољела ме, а каткад сам и ја њу волио.
Како да не љубим те њене велике непомицне очи.
Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Помисао да је нема. Осјећај да сам је изгубио.
Слушати бескрајну ноћ, без ње још бескрајнију.
И стих пада на душу као роса на ливаду.
Није важно што моја љубав није могла задржати.
Ноћ је звјездовита и она није уз мене.
Иста ноћ одијева бјелином иста стабла.
Ми сами, они од некада, нисмо више исти.
Више је не волим, заиста, али колико сам је волио.
Мој глас је искао вјетар да јој додирнем ухо.
Другоме. Припаст ће другоме. Као прије мојих пољубаца.
Њен глас, Њено сјајно тијело. Њене бескрајне очи.
Више је не волим, заиста, а можда је ипак волим.
Тако је кратка љубав, а тако дуг је заборав.
Јер сам је у ноћима, као ова, држао у свом наручју,
Моја је душа неспокојна што ју је изгубила.
Иако је ово посљедња бол коју ми она задаје,
И ови стихови посљедњи које за њу пишем.
Пабло Неруда