Поздрав свима! Радо ћу поделити са вама свој поетски почетак- а почетак је најлакши ако није ограничен оквирима риме и тачно одређеним бројем слогова. Ако нисте никада писали, почните!
ЛАБУДнебо је црвено попут крви
узалуд просуте
хулигани су убили белог лабуда
бежим одавде
завеса од кише затвара хоризонт
спира улице
али смрад злочина је неизбрисив
бежим одавде
бела крила заувек су склопљена
слепљена од крви
мајка се надвила над мртвим телом
бежим одавде
у парку једном старцу
дрхте руке
свечано скида шешир и сагиње главу
бежим одавде
купићу сасвим скромну барку и
отићи негде далеко
знам да ћу разумети реку и птице
бежим одавде
Марко Мозетић.
САНнегде
сабијен између два свемира
чујем јаук виолине
морбидан и сув
као мртви фетус у тегли
смеје ми се
та виолина
то гудало у рукама твојим
руга ми се
гудало као чежња
дубоко у срце заривено
враћа ме на земљу
у дворишу уз туп ударац
откиде се незрели плод
свануло је
Марко Мозетић.
ПОД ТВОЈИМ ПРОЗОРОМја сам странац у земљи срећних
као класик међу бестселерима
нађи ме између редова
разуми ме, ја сам метафора
звезде као ситне лажи бројне су на небу
усне солитера љубе те са свих страна
ја сам рендгенски снимак
пружам ти срце на длану
изађи тихо да не пробудиш никог
узми ме за руку, нека нас прогута ноћ
Марко Мозетић.