ФОТОГРАФИЈА ОСМА,
ГЛАСОВИ СУМЊЕ
Кад први пут прођеш
дуж огромног степеништа празнине
и било какво поређење
прихватиш као део својих мисли
прободи оно што остали не виде,
исцепај стварност, поруши окове.
Ником још није успело
да уради нешто тако оголело,
нешто где ствари морају
да наиђу на своје уништење.
Створи оно што не постоји,
уради оно што никад није рађено.
Знам, твоја храброст је лабилна
и разумем да понекад
постајеш марионета несигурности,
али, није ли, ипак, свако поверење
саграђено на темељу сумње...
Београд, 1993.
Зоран Богнар
www.zoranbognar.com