Рајко Петров Ного

ХЛЕБ И СО

Ноћи мека шапо звери притајене,
пробуди се, страшна, усред крхких здања,
очњаци кржљају, густа снага вене,
потпаљена чаме крила некадања.

Час је, дакле, у ком походе нас звери
(чујем древни топот на добошу ноћи)
па кад најзад падну и последње двери,
у то свето јутро о да ли ћу моћи,

го у освојеном завичају, стати
усред зверињака као у сред себе,
сличан Оном Првом (да ме чују влати)
рећи вину: вино, тихо хлебу: хлебе.

Рајко Петров Ного

ДОК ПАХУЉЕ ЛЕТЕ

Све чешће бива тако у мени нема мене
И празан бунар тела одјекује ми туђе
Ја шапнем своје име а оно у ме блене
Не познаје ме ваљда па неће ни да уђе.

У тај брисани простор где ме све чешће лиже
Бели језичак смрти нежно ко своје дете
Само ти буји паји земљици све си ближе
И густој успаванци на изворима лете.

Само ти спавај синак - и тако све се љуља
На танком зраку свести у снегу задње зиме
Дубоко ко у гробу Мраз ти венчиће плете

Прирасти за колевку у уши наспи уља
Пуст ветар заборава избрисаће нам име
Труне крстача века док пахуље лете.

Рајко Петров Ного

МАГЛА

Дух овога града — магла му је име —
непознатом соли твар у мени сише.
Ако можеш, чудо, хајде, уништи ме!
Ако ли не могнеш — тебе није више.

Граде, кад те срушим (то ће бити скоро),
твој сироти дух уклет ће да лута
(баш као што ја сам око тебе моро)
понад зверињака. Да страшног ли пута!

Мутна су времена. Знак да иду ина.
Сиња моја главо, ти се ниси сагла,
сад, док влада Њено Величанство Глина,
кога бога тражиш — овде је бог магла.

Рајко Петров Ного

ПОТОП

Између две звери шћућурено јаре
Споља и изнутра лавре напуштене
Преорана гробља резак тамјан жаре
Са нојеве барке и сад цвили штене

И потоп још траје уставе небеске
Провалиле су се и црни дажд лије
Овај из живота и онај са фреске
Птице и гмизавци худе фамилије

Чекамо зар ветар да узбије воду
И као знак божји да огране дуга
Граном маслиновом да одшкрине врата

Сиња кукавица на црквеном броду
Па да узлетимо пут небеског круга
С високих Дечана ко са Арарата

Рајко Петров Ного

---

ПРИВИЂЕЊА

Ту ничега нема Све је измишљено
Стварна је тек љубав беде и небеса
Голотрба деца у пласт слажу сено
Сузно коњско око ни муве не стреса

Ситан бисер змије низ откос потече
Јастреб зацијука И вране у низу
Сиромаштво свето О убого вече
Ако игде овде ви сте Богу близу

Ако игде овде привиђења треба
Клисуре и кланци Зими вуци вију
И орлови сури краду богу дане

Зулуми детињства На сред ведра неба
Кроз облак прогони танку бедевију
Са загорја ломна љутица богдане

Рајко Петров Ного

---

БРАЗДА НЕСПОКОЈА, ТЈ. БРАЗДА СМРТИ

Уљуљкана душо, дубоко заори
бразду неспокоја, бактерије смрти,
нико нас достојно не уме да спори,
морамо са собом сами заратити.

Кренимо одједном на четири стране,
јер у свему страсни део мене има;
под главом се мучи сунце да огране,
а стегна негвама обавија зима.

Величанствен хаос, хаос озарења
витла ми прашину с зарђалих чула:
здравствујте моја целителна бдења
и пушкарнице нових караула.

То је онај живот у коме ми свуда
гонг већ најављује одгођену трећу.
Могао сам бити краљ, богаљ и луда,
и законодавац - мого али нећу.

Рајко Петров Ного

---

ИДЕМ У КАЛУЂЕРЕ

---

Тај тамјан боровине та смола заборава
Кадионица сунца плавичаст олтар шуме
Усмртиће ме смиље - то како дише трава
Та религија што се моћно струћује у ме

Векове наглас стричу ту папрат и дивизама
И слово о постајању овде поново читам
Јагоде те герилке изворног комунизма
Муцају историју кад за једнакост питам

Стршљени осе пчеле молитве ћате цвећу
И причест узимају из шарених путира
Ко земља једноставни псалми су ове вере

Са пања са престола помакнути се нећу
Ко главњу запаљену нека ме киша спира
Све док не будем примљен у шумске калуђере

Рајко Петров Ного

---

http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=rajkopetrovnogo

ЛАЗАРЕВА СУБОТА

---

Легао да си Лазаре
Ко простац на сред ледине
Кукавице нам казале
Косовке шћери једине

У Витанији засија
Љубављу Лазар воскресе
Младо се сунце насмија
Магаре кад га пронесе

У дуге глуве суботе
Сеница тајом листала
Од Лазареве суботе
Мати Цвијети исткала

Устани Црни Лазаре
Из земље и са иконе
Сестре те проказале
И браћа те изгоне


Рајко Петров Ного

---

http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=rajkopetrovnogo

ЛИСТОВИ ВЈЕЧНОГ КАЛЕНДАРА

---

Разбољела се наша мати
И нагнула се кућа стара
И тако поче опадати
Лист по лист вјечног календара

Ласица нам се окотила
На Задушнице - у зло вече
Кад сирочади расту крила
И над долином гајде јече

Ни Митрова ни Ђурђевдана
У празном листу наше књиге
На босиоке паде слана
А паучина на вериге


Рајко Петров Ного

---

http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=rajkopetrovnogo

ПОРТРЕТ УМЕТНИКА У МЛАДОСТИ

---

Уштројен ждребац или бик утучен
Под покровцем и на улару водан
Прописно шкопљен жив клан недоучен
Званично свезан врло врло одан

Присилно кротак млад пажљиво лучен
Непорочан може се рећи згодан
Обрађен и при том незнатно мучен
Тврдоглав прав за вучу непогодан

Интелектуалац малчице скучен
Затреба ли гарантовано плодан
Фотоогеничан за излог обучен

Понижавањем и самовањем глодан
Једноставан а ипак непроучен
И на крају старом шинтеру продан

Рајко Петров Ного

---

http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=rajkopetrovnogo

ТВОЈЕ ЈЕ ДА КОРАЧАШ

---

Не можеш ти у такве послове да се пачаш,
није за тебе тресак нити цепање суво.
Буди оно што јеси, цео пређи у уво -
твоје је да вибрираш, твоје је да корачаш.

У новим пределима слуте се твоји кораци,
док палацају муње, плава те тога штити
(непробуђени у детету чамују пипци смрти)
и твоје опоре речи овде су једини знаци.

Не буди разуман, понекад можеш да враћаш
зелено време апокалипсе, на прескок жита зрију
запенушаш у свему, пусти да ти се смију -
по стоти пут ти кажем: твоје је да корачаш.

Рајко Петров Ного

---

http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=rajkopetrovnogo

СА РОДОМ САМ РСЧИСТИО

---

Са
родом сам расчистио
сазнао сам тајне ствари
тата ме је измислио
ал
не мари ал не мари

Крио сам се у стомаку
кад сам био сасвим
мали
лепо беше у стомаку
док ме нису препознали

Отад више
мира немам
стрине ујне ах те жене
таман хтедох да одремам
да
век мине изнад мене

Рађај се већ вичу на ме
баш их брига што
сам мали
пристао сам све због маме
да је не би расплакали

Са
родом сам раскрстио
разумем се у те ствари
знам ја добро где сам
био
ал не мари ал не мари.

Рајко Петров Ного

---

ДАЈЕМ ГЛАВНО ЗА СПОРЕДНО

---

Досадно је бити главни
Штипају те па те цмачу
Као да су они славни
Сликају се тобож плачу

Кревеље се мајмунишу
Не би л како млађи били
Од тог само теже дишу
Моји ближњи наши мили

Напорно је главни бити
Мораш да се измотаваш
Од себе се мораш крити
Чак и онда када спаваш

Чак и онда када спавам
Што је сладак када чујем
морам да се измотавам
да се у сну осмехујем

Тако срећни дани лете
Ко да ми је све свеједно
Да обично будем дете
Дајем главно за споредно


Рајко Петров Ного

---

http://www.skolarac.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=636:rajko-petrov-nogo-dajem-glavno-za-sporedno&Itemid=302

СУЗНА МОЛИТВА

---

Изблиза смо се гледали вук и ја
Два тужна сужња два родјака ретка
А не знадосмо ко у ком робија
Ни шта од чега раздваја решетка
У збегу који још зову Србија
Ту где се згара ватра са Врачара
И сриче тврда азбука вучија
Ако си онај од кога све поче
На чије очи наша туга сија
И стид и јарост утројеног претка
Сенко у темељ жива узидана
Неразлучена с нама од почетка
Сузна молитво Оца свога Оче
Изведи кротки чопор из зиндана
Да под липама литургија почне.


Рајко Петров Ного

---