Јелена Ленголд

Passion

Он ми је признао да ноћу затвара мачку у лифт.
Крици њени, очајни, бесни,
ударање у зидове, а највише дивљи мјаук,
подсећа га, каже, на мене.
Читаву дугу ноћ мирна плава женица крај њега спава.
Он слуша: мачка у лифту, већ луда,
главом се залеће у стакло
канџом распара себи кожу бесна звер
вришти џунгла низ кичму накострешену
главом у зид, ситним костима шапе равно у зид!
И тачно онда кад мачка испушта последњи страшни јаук
он у мраку задрхти, кришом, под јорганом.
Рано у зору, пре свих, мој вољени вуче ме за мртви реп
и баца на ђубриште.


Јелена Ленголд

ЧОВЕК КОЈИ ЧЕКА

После неког времена схватиш
да он не чека ниједан воз
само се премешта с перона на перон
покушавајући да личи на човека који чека.
Његов пас има сањив поглед
он се не претвара
он зна да никуд не иде са ове метро станице
на којој ја, ево, пропуштам већ трећи воз
трудећи се да докучим
како је то кад те шиба ветар из тунела
из дана у дан
а шине, дубоко доле,
застрашујуће звижде и зову
да напокон на њих скочиш.

Јелена Ленголд

МЕТАМОРФОЗЕ

О себи говорим
која сам прво била само кљун
а погледајте
шта ми све треба да сад преживим.
О себи, наравно, говорим
јер сам у сопствено грло попречно стала
ко некад давно у мајци
а ако је њој веровати
то боли, од тога се и умире.
Са безбројним придевима, са растињем
ваља се моје име увећано за преображај,
та ствар се може и овако срочити:
треба пронаћи творца
па кад ме ни он не препозна
једноставно - скочити.

Јелена Ленголд

http://www.kwartalnik-pobocza.pl/pob26/srb/jlengold_srb.html